BRISELSKI SPORAZUM O PRAVOSUĐU NA SEVERU KOSOVA: KONTRAVERZE KOJE TRAJU DO DANAS

Da li pravosuđe na severu čeka ista sudbina kao i čin formiranja Zajednice srpskih opština

Paragrafom 10. Briselskog sporazuma (vidi antrfile 1) precizirano je da će sudske vlasti, koje deluju na Kosovu, biti integrisane i da će funkcionisati u okviru pravnog sistema Kosova. Zapisano je takođe da će Apelacioni sud u Prištini formirati Veće koje će biti sastavljeno većinski od sudija iz redova Srba sa Kosova, a njegove nadležnosti će se odnositi na sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.

U istom paragrafu stoji da će Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imati stalno sedište u Severnoj Mitrovici, gde će biti i Okružni sud. Naravno, većinu svakog veća, činiće sudije iz redova kosovski Srba.

Juna meseca 2013. godine, Skupština Kosova je ratifikovala odredbe sporazuma, čime su kosovske institucije postale dužne da ga sprovode.

Vlada Srbije je aprila 2013. odobrila sporazum dok je Narodna skupština, istog meseca, odobrila Izveštaj o političkom i tehničkom delovanju u pregovorima. U okviru tog Izveštaja bio je i Briselski sporazum.

U praksi, međutim, nije sve funkcionisalo kako je zamišljeno u Briselu. Oglasile brojne organizacije civilnog društva,a a u Beogradu i Prištini je održano više rasprava o ovim pitanjima.

„Procesom je predviđeno da se postupci vode i na srpskom jeziku ali je problem u malom broju prevodioca. Raspodela predmeta i njihovo rešavanje javljaju se kao drugi problem na terenu. A ako se i predmet reši dovodi se u pitanje validnost tih odluka, odnosno čija odluka je na snazi“ – kaže Jovana spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Neko je čak izračunao da je do 2015. godine bilo 515.000 neotvorenih sudskih slučajeva, od čega 80.000 sa Severa.

Kako god, sporazum su podržale Ujedinjene nacije (UN), Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Severnoatlanski vojni savez (NATO), Sjedinjene američke države, brojne međunarodne organizacije i velike svetske sile.

No, brojne institucije i javnost u Srbiji, kao i Srbi na Kosovu, oštro su protestvovali, a neki oštro osudili čin potpisivanja Sporazuma. Evo nekoliko reakcija na ovaj dokument i postupak Vlade Srbije: Patrijarh srpski gospodin Irinej: „Naše rukovodstvo je pod priličnim uticajem Zapada. Crkva čini sve da njihovu svest veže za moćnu ruku – crkvu i istoriju“.

Reagovao je i „Dr Kosta Čavoški: “Ustavom Srbija ima dve autonomne pokrajine. Odricanjem od KiM nije pogažen samo Ustav, već sve ono što su naši preci činili od 1912. do danas“.

I bez obzira na pravni vakum u brojnim pitanjima pravosudnog sistema na Kosovu, advokat sa severa Dejan A. Vasić kaže da se za mnoga od njih mogu pronaći adekvatna rešenja.

“Pravosudni sistem – i kosovski i srpski, zaživeli su i postoje. Za svaki konkretan problem građana postoji rešenje, doduše, otežano i ono zavisi od nekoga ko je stručan i ko poznaje kako idu stvari na terenu. Ali, uz stručnjaka, svaki problem građanin može da reši“ konstatuje Vasić.

(ANTRFILE 1)

POZADINA BRISELSKOG PROCESA

Nakon proglašenja kosovske nezavisnosti 17. februara 2008. godine, prvi kontakti srpske i kosovske strane pod pokroviteljstvom Evropske unije, dogodili su se marta 2011. godine. Oni su, preko tehničkog dijaloga, doveli do poznatog Briselskog sporazuma, („Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“), koji su 19. aprila 2013. godine, parafirali Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i dvojica premijera – Ivica Dačić iz Srbije i Hašim Tači sa Kosova.

Od ukupno 15 tačaka, najvažnije su one o:

-formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom;

-održavanje lokalnih kosovskih izbora u četiri opštine na severu Kosova;

-uspostavljanje kosovskih i gašenje srpskih opštinskih struktura;

-integracija srpskih bezbednosnih struktura u kosovski institucionalni okvir i

-integracija pravosuđa.

Osnovni cilj ovo Sporazuma je integracija srpskog stanovništva i institucija koje funkcionišu u okviru srpskog sistema u kosovski pravni i institucionalni okvir.

(ANTRFILE 2)

ZAJEDNICA SRPSKIH OPŠTINA

Osnovni dokument koji je proizišao iz srpsko-kosovskih pregovora u Briselu, jeste Sporazum o formiranju Zajednice/asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Na osnovu Statuta, koji će priznati Vlada Kosova, zajednica će imati:

-Skupštinu, kao najviše telo koga čine odbornici svake opštine;

-Predsednika i potpredsednika koji predstavljaju Zajednicu;

-Savet kao savetodavno telo sastavljeno od predstavnika opština;

-Odbor čiji je okvir delovanja svakodnevno upravljanje Zajednicom i

-Administraciju koja će da pruža podršku radu Odbora i Zajednici.

R.Irić