Tradicionalna nošnja Kosova i Metohije simbol života, trajanja, čuvar izvornosti i verske osobenosti

Narod bez tradicije, nema koren, poreklo i identitet, a oni koji ga imaju, poput Srba na Kosovu i Metohiji, pred izazovom su kako da navedene vrednosti sačuvaju. Ostankom bez svoje države na Kosovu i Metohiji, Srbima pokušavaju da otmu i prisvoje materijalno kulturno blago, a unutar njega i narodnu nošnju, jedan od dokaza autentične srpske kulturne baštine.

Narodne nošnje i folklor neodvojivo su povezani sa načinom života i reflektuju društvene i kulturne osobenosti geografskih područja i podneblja Kosova i Metohije, delovima Balkana na kojima Srbi vekovima žive. Zemljoradnja i stočarstvo su bila dva glavna zanimanja Srba do pojave savremenih delatnosti. Privržene i oslonjene na pravoslavnu crkvu, njihova odeća predstavljala je spoj zemljoradničkih i stočarskih odevnih predmeta, sa očuvanim simbolima staroslovenske i srpske srednjovekovne kulture, tradicije i duhovnosti.

U zavisnosti od područja na kome žive, postoje narodne nošnje Srba u Metohiji, Kosovskom Pomoravlju ( Gornja i Donja Morava, Novobrdska Kriva reka) Sredačkoj i Sirinićkoj župi, centralnom Kosovu, severnom Kosovu, Ibarskom Kolašinu. U Prištini, Prizrenu, Đakovici, do izražaja dolaze gradske narodne nošnje. Svi srpski kostimi sa prostora Kosova i Metohije, bilo da se radi o gnjilanskom, odnosno pomoravskom, ili području centralnog Kosova, ili Metohije, imaju verska i nacionalna obeležja napominju ljudi od struke.

„Mi po ornamentima možemo da vidimo koji je to bio visok nivo inteligencije. Ornamenti su za današnje vreme jako složeni. Oni na svoj način govore i objašnjavaju naša ljudska, verska i tradicionalna obeležja koja su opstala zahvaljujući našoj crkvi. To su ornamenti koji govore o životu. Obavezno ide krst, kao obeležje, i svi drugi simboli života, rada, pokreta i svega onoga što čini jednu porodicu zdravom, koja se okreće oko crkve. I naravno, tu su svi ti detalji, ornamenti koji su iz vremena srednjeg veka pa na ovamo. Od vremena Nemanjića, pa ovamo, obeležja su sve izraženija i izraženija. Zahvaljujući i tome što su naše vredne majke sa toliko inteligencije, sa toliko strpljenja, sa toliko mirnoće, dočaravale život i umetnost, sada mi uživamo i divimo se našoj narodnoj nošnji, kao delu kulturne baštine“.

Ovako o značaju i vrednosti srpske narodne nošnje na KiM govori umetnički direktor KUD-a „Kopaonik“ Đorđe Lakušić. Dodaje da su na nošnjama istaknuti detalji Srpske pravoslavne crkve – ornamenti koji govore o izgledu manastirskih hramova i crkava, sa obaveznim naglašavanjem krsta, cveta, svete ptice pauna, svih simbola vere u Isusa Hrista, posebnog među nama.

Tradicionalna odeća Srba na Kosovu i Metohiji, ukarašavana je takozvanim kosovskim vezom. Pravu meru i način za spoj tradiconalnog i modernog pronašla je Gordana Đorić. Ona je u Lapljem Selu, gde živi i radi osnovala udruženje žena “Avenija” čiji je jedan od ciljeva očuvanja kosovskog veza, kao nematerijalne kulturne baštine.

“Postoje razne šeme kosovskog veza koje datiraju još iz srednjeg veka i još uvek su kod nas prisutne. Nakon Kosovskog boja motiv je bio pretežno crveni božur, koji je simbol našeg stradanja. Da je vez zauzimao posebno mesto u našoj kulturi svedoče i brojni istorijski izvori, koji otkrivaju da se vezlo još na srpskom srednjovekovnom dvoru. Naročito je usavršavan u vreme kraljice Jelene Anžujske, a najpoznatija vezilja je monahinja Jefimija. U to vreme osnivane su čak i posebne škole, kako bi se tehnika boda izučavala i prenosila na dolazeća pokoljenja“, objašnjava Đorićeva.

Koliko je truda zahtevalo izraditi i uzvisiti narodnu nošnju kroz vekove, ništa manje zahtevniji poduhvat nije kako je danas očuvati, kao deo identiteta srpskog naroda, na području Kosova i Metohije ponajviše, tvrde oni koji se bave ovim kreativnim ali i plemenitim pozivom.

„Ona jeste ugrožena i taj moj osećaj da će biti još ugroženija je bio na vreme i mi smo uspeli da sve to vratimo, a zahvaljujući Ministarstvu kulture Republike Srbije uspeli smo da sve to digitalizujemo. Imamo posebnu, android aplikaciju, koja nosi naslov „Povratak ishodištu“ i kroz nju, bukvalno, mi smo čitavom svetu predstavili srpsku narodnu nošnju. Naravno da je tipovana i na engleskom jeziku, Čitav svet sada to čita i gleda. I mogu da kažem s ponosom da smo mi zaštitili svaki naš kostim sa svih ovih naših prostora. Inače, pretila je opasnost jedno vreme da, naša nošnja bukvalno bude prisvojena od onih koji stvaraju neku svoju novu istoriju i svoju kulturu“, objašnjava Djordje Lakušić, umetnički direktor KUD „Kopaonik“ iz Leoposavića. Pod krovom ove ustanove smeštena je i radionica za tkanje, vez i izradu narodne nošnje.

Narodna nošnja i replike kraljevskih odeždi po ugledu na prave

U društvu kakvo je posleratno na Kosovu i Metohiji, gde se zakoni koje je usvojila većinska zajednica ne sprovode, ne preza se od otimanja svega vrednog, ukazuje Đorđe Lakušić i dodaje da je nepostojećim kulturama u srži otimanje vrednosti od onih koji ih imaju i koji su im najbliži.

Kao veteran u bavljenju etnokulturom Srba na KiM, Lakušić je u sedištu KUD-a „Kopaonik“ u Leposaviću osnovao i radionicu za šivenje i izradu delova narodne nošnje, na osnovu originalnih eksponata sakupljanih decenijama u svim sredinama na Kosovu i u Metohiji.

„Ponosan sam i to mogu da kažem s oduševljenjem da smo uradili preko 500 kostima za mnoga naša srpska udruženja a koja i dan danas funkcionišu na svim lokalitetima na prostoru Kosova i Metohije. Počev od Velikog Ropotova, Kosovske Kamenice, Šilova, Mogile, Vrbovca, Štrpca, Goraždevca, Velike Hoče, uključujući Ansambal „Venac“ u Gračanici, Kosovo Polje, Zvečan, Mitrovicu, Zubin Potok, Leposavić. I ne samo za naša umetnička i pevačka društva. Ponosan sam što naša deca sada izgledaju veoma otmeno, kad izađu na scenu“, navodi Lakušić.

Moderno doba, donelo je nove trendove u oblačenju koje prati svetske modne uzore. Modaran izgled nije više privilegija mladih već postaje i starijih ljudi. Prizori starijih žena koje na sebi imaju delove tradicionalne nošnje i marame na glavama ali i muškaraca sa šajkačama na glavi retko se mogu videti samo još u srpskim sredinama u okolini Gnjilana, Kosovske Kamenice, Vitine.

Modne revije tradicionalne srednjovekovne i novije srpske odeće mogu se videti kada zaigraju i zapevaju članovi kulturno-umetničkih društava i dva nacionalna Ansambla „Venac“ iz Prištine, sa sedištem u Gračanici i „Kolo“ iz Beograda. Oni su svojim nastupima najbolji promoteri srpskog kulturnog nasleđa. Igrom i pesmom, odeveni u nošnju, Srbi čuvaju svoju izvornost, tradicionalnost, nacionalni karakter, ljubavno i versko trajanje, prostor koji su definisali vladari loze Nemanjića.