Niko nema što Srbin imade,
Kakav bio takav i ostade,
Srbin ima svoju krsnu slavu,
Krsnu slavu, svetitelja Savu
Već u prvoj strofi ove patriotske pesme, ulazimo u jedinstvenost Srba među ostalim narodima u svetu pravoslavlja. Krsna slava svojstvena je samo Srbima, a njeno obeležavanje nije prekidano od primanja hrišćanstva i kasnije sa osamostaljivanjem Srpske pravoslavne crkve u 13. veku.
Za početak slavljenja svetaca kod Srba uzima se vreme od Svetog Save koji je umesto neznabožačkih idola uveo svetitelje i krsnu slavu. Crkva je imajući u vidu praktične razloge, savetovala porodicama kog svetitelja će slaviti. Sveca kojeg će proslavljati, crkva je porodicama određivala na osnovu značajnih zbivanja među njenim članovima, poput rođenja, krštenja ili drugih događaja.
U razgovoru sa prištinskim parohom Stanišom Arsićem saznajemo da obeležavanje slave nije bilo prekidano, bez obzira u kakvim se periodima svog bivstvovanja srpski narod nalazio: da li je to bilo pod turskim ropstvom ili kada se u izmučenoj i dugoj koloni prelazilo preko vrleti Albanije i Prokletija, ili u vreme nacističke Nemačke interniralo u logore.
”Uvek se slava obeležavala sa pijetetom i uvek se prenosila sa oca na sina. Čim se porodica osamostali treba da počne da slavi krsnu slavu”, objašnjava sveštenik koji redovno, dva puta godišnje, okuplja vernike u pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola, osveštajući kolač domaćina istoimene slave.
Bez obzira što ceo srpski narod slavi slavu, postoji lepeza običaja koji se razlikuju zavisno od kraja u kome Srbi žive.
“Postoji razlika prelepih običaja koji daju suštinu i lepotu krsne slave, pa su u Vojvodini jedni običaji, u centralnoj Srbiji drugi, u južnoj Srbiji tj. na Kosovu i Metohiji treći. Čak i od mesta do mesta na samom Kosovu i Metohiji postoje razlike, ali osnovno je svuda da se mesi slavski kolač, priprema slavsko žito, sveća i vino”, dodaje paroh Arsić.
Slava počinje činom osvećenja vodice, koji sveštenik obavlja u domovima slavara. Dan pred slavu domaćica mesi slavski kolač (hleb od kvasnog testa), sa osveštanom vodicom, uz molitvu. Domaćica izgovara molitve koje zna, jer ne postoji pisano pravilo, tj. posebna molitva, “već ono što izađe iz srca domaćice”. Kako će osmiliti izgled kolača, zavisi od njene umešnosti.
Najvažnije je da se zna, nastavlja sveštenik, “da je slavski kolač beskrvna žrtva koja se prinosi Bogu i koja uz sebe nosi slavsko žito, vino i slavsku sveću”. Tako i on, prilikom rezanja slavskog kolača u crkvi u Prištini, prinoseći ga Bogu, izgovara molitvu:
,,U slavu i čast Svetog Nikole, prinosimo ti Gospode žrtvu ovu na Tvoj Nebeski žrtvenik, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Amin!”.
Slavski kolač, simobolika žita i vina
Osvećenje i lomljenje slavskog kolača u novije vreme obavezno je u crkvi. Sveštenik ređe odlazi u porodice i u njihovom domu osveštava i reže kolač. Kada se srpski narod oslobodio od ropstva pod Turcima, a kasnije i od ropstva u komunizmu, vratio se običaj da domaćin na dan slave, slavski kolač nosi u crkvu uz žito i vino, gde ga sveštenik osvećuje i lomi sa domaćinom. I tek po okončanju tog čina, kolač i žito se donose kući i gosti koji dolaze na slavu prvo se posluže njime, pa onda mogu da se služe ostalim jelima sa slavske trpeze.
Slava se slavi u većoj sobi, u koju može da stane više gostiju za jednom sofrom. Pridošli gosti sedaju za sto po starosti i srodstvu. Nakon ispijene kafe, ispija se rakija, kao zdravica za čestitanje slave domaćinu. Zamezi se i vode razgovori. Prvo se pitaju domaćini i gosti za njihovo i zdravlje ostalih članova porodice i šire rodbine sa kojom se duže vreme nisu videli ili čuli.
U pojedinim krajevima za slavu mese dva kolača, ili kolač i pogaču. Jedan, manji, osveštavaju domaćin i gost sa čela sofre za veče slave. On je obično u obliku krsta i zove se “krsnik”. Okreću ga sa sa desna u levo, u susret suncu, seku i lome na pola, pa celivaju tri puta zajedničkom molitvom:
“Hristos posredi nas, jeste i biće”.
Pre osveštanja kolača, u vreme za večeru, gosti ustanu, domaćin upali slavsku sveću, kadionicom sa žarom iz šporeta ili upaljenim ćumurom I tamjanom okadi se sofra tri puta, kolač, pšenica, prisutni gosti i ikona sveca u čiju se čast “podiže” slava. Onda domaćica okadi ostale prostorije u kući. Sveća predstavlja zamenu žrtvenog ognja.
“Plamen sveće je simbol uverenja da su domaćin i njegovi ukućani sinovi svetlosti, koja im osvetljava um i put u Hristovo carstvo istinite svetlosti. Kađenjem se razgone zle sile iz doma, žita, kolača, vina, ukućana I gostiju. Time se Bogu prinosi duhovna žrtva. U hrišćanskom obredu žito je vidljiv znak vaskrsenja, odnosno simbol večnog života, jer pšenica ponovo niče iz posejanog zrna. Vino je simbol Hristove krvi koja nas čisti od grehova u svetoj tajni pričešća”, govori o obredima iz svoje kuće u Kosovskom pomoravlju Stanislav Kojić, koji je šire o obeležavanju slave, sa Vladimirom Stojanovićem pisao u knjizi “Parteš I Partešani”.
U mnogim domovima na Kosovu i Metohijiji za veče slave, nakon što preseče krsnik i “podigne slavu”, domaćin napuni čašu crvenog vina koja redom ide od gosta do gosta. Ko prihvati čašu, preksrti se, ispija tri gutljaja i dodaje onom do sebe uz zdravicu koju pevaju:
“Ko mi pije slave Bože pomogle mu slave Božje!”
Pre posluženja večere lomi se pogača i deli gostima. Domaćin pogaču uglavnom lomi sa prvim komšijom, kumom ili najbližim rodjakom. Obojica celivaju po tri puta prelomljene krajeve pogače, spajaju je na prelomu i onda domaćin deli gostima po komad. Gosti uzvraćaju čestitkom:
Domaćine, srećna ti pogača i srećna slava!
Domaćin umače parče pogače u so, nazdravlja gostima i govori:
“Dobro ste mi došli dragi gosti”, potom se oseni krsnim znakom posle čega se pristupa obedu. Hrana na slavama je posna ili mrsna, u zavisnosti od toga da li je u toku post ili nije. Veče slave završava se pesmom.
Sledećeg jutra odlazi se u u crkvu na liturgiju, nakon koje sveštenik osveštava kolač, zaliva ga vinom, ali tako da se ne prospe na pod, jer po narodnom verovanju, priča nam Kojić, to znači da usevi treba da daju dobar rod. Nije isključivo bilo da ukoliko sveštenik u crkvi ili u kući slavljenika na dan slave ne osvešta kolač, to učini sam domaćin sa ukućanima, kao što su to činili stari u tursko vreme ili vreme komunizma, kada su srpski verski obredi bili zabranjeni. Obavljanje slavskih obreda iz crkve u kuću, postalo je praksa u tursko vreme, kada su sveštenici proganjani.
I u metohijskim selima domaćin je u vreme turske vlasti I komunizma, u svojoj kući činio sve što sveštenik čini u crkvi. Kao što sveštenik u crkvi kadi prinete darove, ikone i goste, tako i domaćin kadi darove na trpezi, kućnu ikonu i čeljad okupljenu oko sofre i u celom domu. Kao što sveštenik prinosi vino i hleb i pretvara ih u Sveto Pričešće, tako I domaćin svakom za trpezom daje po zalogaj hleba, a potom svi piju vino iz iste čaše, ili ranije iz zemljanog suda – konate. Sve to je, kako beleži profesorka Olivera Radić iz Orahovca, u tesnoj vezi i sa samom Tajnom večerom iz Jevanđelja na kojoj Gospod daje hleb i vino svojim učenicima.
Srpske porodice, kojima je stalo do vere, mogle su da preskoče ili zanemare razne događaje tokom godine, ali slavu nikako. Čak i kada nije bilo para da se slava spremi, familije su pozajmljivale i skromno proslavljale svoga sveca. Beleže se svedočenja da je čitavo selo priskakalo u pomoć onom domaćinu koji zbog nemaštine nije mogao da kupi ribu za posnu slavsku trpezu. Krsna slava se nikada nije prekidala, slavila se u dobru i u zlu. Ako se i dogodi nesreća pa domaćin premine pred krsnu slavu, kolač, žito, vino su se obavezno spremali i iznosili na trpezu a slavska sveća je gorela pred ikonom sveca.
Projekat - Tragovi naše prošlosti: Običaji, verovanja i tradicija na Kosovu i Metohiji
O autoru
ZAIGRUVANJE, TRADICIJA I RADOST 
Tradicionalna nošnja Kosova i Metohije simbol života, trajanja, čuvar izvornosti i verske osobenosti 
Kosovska policija: Na četiri lokacije na severu Kosova zaplenjena veća količina oružja i municije 
Lajčak i komandant KFOR-a: Svaka odluka o mostu na Ibru treba da se donese u dijalogu 
UHAPŠEN SRBIN IZ ZVEČANA Zamenik komandira kosovske policije: “Učestvovao u incidentima u maju prošle godine” 
SUDIJE I TUŽIOCI NA KOSOVU NAPUSTILI PRAVOSUDNE INSTITUCIJE : RAZLOG SU AUTOMOBILSKE TABLICE I NEFORMIRANJE ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA 
KRSNA SLAVA, OBIČAJI I NJEN ZNAČAJ ZA SRBE