Obukla se prema prilici, svečano!. Otkrivenog čela I lica, kosu joj pokriva bela marama, čiji duži kraj pada preko ramena. Leđa, sve do pasa, prekriva joj takođe bela košulja, ukrašena detaljima kosovskog veza. Preko košulje je jelek svetlo plave boje, oivičen srebrnim I zlatnim koncem izvezenih ukrasa, simbola pravoslavne vere I ljubavi među ljudima. Prednji deo bele suknje, obavija bošča, kako za kecelju kažu, u Kosovskom pomoravlju. Blistavilo nošnje daju joj I dukati oko vrata, naslonjeni na njene grudi, dok joj struk oblikuje pojas pun bisera i toka. Sa sitom, ukrašenim belom svilom i cvećem, nalik vencu, podignutim u desnoj ruci, tako odevena svekrva, uz muziku narodnih instrumenata, započinje kolo (svekrvino oro). Na začelju kola, žena iz bliže rodbine u nošnji ili drugoj odeći, drži pogaču. To je trenutak kada svadba počinje, tj. ZAIGRUVANJE, skup običaja karakterističnih za udaju, odnosno ženidbu kod Srba u jugoistočnom delu Kosova I Metohije, kroz koji protiče Binačka Morava. Odatle za to područje i naziv Kosovsko pomoravlje.
Da bi se do svadbe I svečanog čina došlo, predstoji sijaset radnji koje treba obaviti, kaže Stanislav Kojić, hroničar Kosovskog pomoravlja, uvodeći nas u svet srpskih običaja. Do sredine sedamdesetih godina XX veka I ženidba I udaja se uglavnom obavljaju uz posredovanje provodadžije. To bi obično bio neki dobar govornik, koji je umeo da bude ubedljiv u svom posredovanju između devojačke i momačke kuće. Kada je nekom domaćinu vreme da oženi sina, raspitivao se gde ima devojaka za udaju. Kada bi saznao preko prijatelja i rođaka za neku dobru devojku, interesovala ga je njena lepota, snaga, vrednoća i njeno poštenje. Dodatno ga je zanimalo kakvi su joj roditelji i dublje cela familija.
Saznavši sve detalje o devojkama za udaju, domaćin se sa ženom opredeljivao kod koje će devojke da pošalju provodadžiju da bi je zaprosili za sina. Ako provodadžija nije uspeo kod prve devojke, onda ga je domaćin slao kod druge i tako redom, dok ne oženi sina. Devojačka rodbina se takođe raspitivala za momka i porodicu mladoženje. Kada bi saznali sve, pa i o imetku budućeg zeta, obaveštavali bi provodadžiju da li im odgovara da ćerku udaju ili ne. Ako je odgovor pozitivan, provodadžija nastavlja sa za zakazivanjem prosidbe I veridbe.
Kao dokaz da se postigao pristanak za prosidbu devojke, provodadžlija bi nosio beleg, odnosno darove sa momačke i devojačke strane. Tako bi isprošena devojka preko provodadžije slala darove, momku i svim njegovim ukućanima, dok je provadadžija uz kondir sa blagom rakijom, ukrašenim bosiljkom i drugim cvećem, uz darove, uručio devojci mladoženjin prsten I dogovarao dan svadbe. U prosidbu bi išli i mladoženjin otac, stričevi, ujaci i drugi rođaci ili prijatelji, koji su mogli da utiču na uspešan ishod. U prosidbu bi se obično išlo nedeljom ili četvrtkom.
Stanislav Kojić kaže da su svadbe deo veselja za celo selo, kada se meštani okupljaju naročito da posmatraju „svekrvino oro“ i igru devojaka u narodnoj nošnji, igru mladoženje i neveste, te ,šareno oro“ kojim se prati dolazak prijatelja.
“Svadba je veoma važan događaj u životu bračnih parova, ali i roditelja koji su dočekali da ožene sinove, udaju svoje ćerke, kao i za ostalu rodbinu koja ima priliku da se proveseli. Za mladoženju i nevestu svadba je simbol zrelosti i zajedničkog života, kada se spremaju da se osamostale od svojih roditelja i da se pripreme za formiranj svoje porodice tj., da rađaju i neguju svoju decu”, objašnjava Kojić.
Nekada je svadba započinjala od ponedelljka i sve pripremne radnje trajale su nedelju dana, do sledećeg ponedeljka. U ponedeljak se spremalo žito za mlevenje, namenjeno svadbi. Četvrtak je bio dan za tucanje kafe, pozivanje gostiju (svatova) i “zamesuvanje“. U kući mladoženje pravio se dogovor o zaduženjima za svadbeno veselje: ko će šta da radi. Svekrva sa još jednom ženom, najčešće jetrvom, svečano obučena, obilazila je rodbinu oko podneva i pozivala je da mese (zamesuvanje) pogače. Ženi koja je mesila pogaču, mešalji, na glavu se stavljala šajkača, da bi se u kući rađala muška deca. Ovaj obred, objašnjava Kojić, odvijao se uz pesmu, dok se pogača pekla u pekari. Gošće bi posedale za sofru i popile bi nekoliko pića uz meze i pesmu, ali često i uz muziku, sve dok bi se pogača ispekla. Nakon toga bi se pogača lomila na komade i svako je probao i nosio deo pogače kući. Pre odlaska kućama dogovarali su se sa svekrvom koje će sve žene da zaigraju u svekrvinom kolu, kako bi se na vreme pripremile i svečano obukle u narodnu nošnju. Muškarci iz bliže rodbine su takođe četvrtkom dolazili kod domaćina i uz piće i meze dogovarali se oko poslova koje treba uraditi. Pored mladenaca, centralne figure po ulogama na svadbi imali su kum, zatim stari svat (starojko), dever, I barjaktar.
Zvanično svadba je počinjala subotom popodne, kada se okupljala najbliža rodbina a svekrva bi zaigrala prvo, svekrvino kolo. Barjak se stavljao na kapiju dvorišta, ukrašavanu vencima cveća, čime se najavljivalo svadbeno veselje. Muzikanti su kroz selo oglašavali početak svadbe sviranjem do mladoženjine kuće. Svekrvinim kolom zvanično bi započinjala ceremonija svadbe, a u dvorište bi dolazili žitelji sela, ponajviše žene i omladina. Komentarisali su: Kako je svekrva zaigrala?, Kako su se obukle ostale žene u kolu? ,Koja je kako igrala?, Koliko je svekar platio muziku? I sl.
“Sito kojim je svekrva vitlala na početku kola ukrašeno je biserima i cvećem, da bi snaha bila sita i poslušna. Dok je igrala iz sita su ispadali žito i bomboni, dar za okupljenu decu, podsećajući na prizore kokoške koja hrani svoje piliće. Najpre bi se svekrva prekrstila i započela kolo uz pesmu, a ostale žene -sestre, zaove, ćerke, jetrve pratile bi je u zaigrivanju. Posle svekrve, sito je uzimalo muško dete ili momak koji ima živa oba roditelja. Igrao bi sa sitom u ruci jedan krug. Zatim bi sa sitom ostale žene, pojedinačno, vodile po jedan krug igre. Druge bi se žene sa strane priključivale kolu I ponavljale isti ritual. Na kraju kada bi se i najmlađe devojčice izređale u kolu, sa sitom u ruci, sito bi ponovo preuzeo muškarac. Pošto bi odigrao poslednji krug, sito bi uneli u kuću”, precizira hroničar Kojić.
Veselje uz muziku je u kući mladoženje potrajalo do kasno u subotu. Kod mlade, u subotu se okupljala njena rodbina sa kojom se opraštala, jer joj se bližio odlazak iz kuće. Bilo je tu i muzike, I pesme I suza radosnica.
U nedelju, svatovi su iz kuće domaćina kretali pošto se mladoženja obrijao. Nekada su momke ženili sa 17-20 godina, a oni bi se prvi put brijali za svadbu i to bi bio čin njihovog punoletstva, odnosno zrelosti. Domaćin kuće bi ujutru zapovedao muzikantima da zasviraju i time bi se oglasilo svatovima da se spremaju da idu za devojku. Nevesta se uz narodnu nošnju posebno pripremala, tako što je nosila perjanicu tj. neku vrstu mladine kape, lice prekriveno velom ili svilenom maramom. Nosila bi široku košulju sa pet srebrnjaka, prsluče, bošču cvetaču. Na nogama je imala crvene čarape protivu uroka.
Dever sa nekoliko rođaka odlazio je kod mlade da joj uruči prsten, obuvao joj je cipele u koje bi stavljao novac. Kada bi se ona obula, dever bi se prekrstio, pa sa neudatim devojkama lomio struganu pogaču iznad nevestine glave.
Čin venčanja zakazivan je na dan svadbe, nedeljom u crkvi. Tada je kum tri puta menjao prstenje mladencima. Taj običaj zadržan je I danas kod većine Srba. Kada su svatovi sa mladom dolazili u mladoženjino dvorište na kapiju se stavljao jaram od zaprege, preko koga je mlada prolazila fijakerom. Tada je nevesta vadila iz nedara grančicu bosiljka što su joj devojke ostavile u njenoj kući na polasku. U novom domu, grančicu je bacala u avliju, po verovanju da bi mirisala u novom domu, kao što je bosiljak mirisao u njenim nedrima. U dvorištu, fijaker sa mladom načinio bi tri kruga, simbolično da domaćinstvo ima zapregu i napredak u kući, da se mlada zadrži i ostane, da zauvek živi u toj kući. Pre no što bi ušla u kuću, mlada je bacala košulju, kao što danas bacaju bidermajer iza sebe, oko koje su se otimale devojke i momci. Po verovanju, koja devojka uhvati košulju uskoro će se udati.
Hroničar Kojić prenosi da se zaigruvanje nastavlja tako što bi najpre dever vodio kolo u kom su igrali svatovi. Potom je kolo vodila mlada. Muzikanti su svirali „šareno oro“, u kom je mlada igrala do mladoženje, a do njih ostali Iz najbliže rodbine. Mladoženja je onda u naručju preko kućnog praga, uz muziku i aplauz prisutnih, unosio mladu u kuću. Mlada je prvi korak u kući napravila desnom nogom, u čarapama, da bi se tako obezbedio napredak. Pripadnost novoj majci, svekrvi, mlada bi pokazala simboličnim sedenjem u njenom krilu. Svekrva mladoj daje šećer da jede ili da ga zajedno jedu, kako bi obe bile blage u zajedničkom domu. Kolo se igralo u avliji, a gosti bi seli za sto. Nakon večere, mlada je ulazila kod svatova i pozdravljala se najpre sa starim svatom, pa redom sa ostalim gostima, koje je služila čašicom rakije, a oni bi je darivali novcem.
Nekada se na svadbi iznosila i kumovska i deverska jabuka. U nju bi svi gosti, nakon kuma I devera, zabadali novac namenjen nevesti. Svadba je trajala skoro cele noći. Stari svat je uglavnom zapovedao kada će koji obred početi. Kada bi odlučio da ide, tada bi I svi svatovi ustali za njim. Ranije je bila praksa da dve nedelje posle svadbe, grupa mladinih rođaka dođe kod nje u prvič, kako bi se bolje upoznali sa porodicom i novim uslovima života.
Običajima ispunjena svadbena veselja, zahtevala su veliku pažnju I strpljenje, a sve zarad verovanju da se ritualima postiže napredak I utire put zdravom braku i porodici koju mladenci formiraju. Mladi se danas, odlučujući se za brak, retko pridržavaju većine obreda, ali mahom svi zadržali centralni – zaigruvanje.
Projekat - Tragovi naše prošlosti: Običaji, verovanja i tradicija na Kosovu i Metohiji
O autoru
Tradicionalna nošnja Kosova i Metohije simbol života, trajanja, čuvar izvornosti i verske osobenosti 
KRSNA SLAVA, OBIČAJI I NJEN ZNAČAJ ZA SRBE 
Kosovska policija: Na četiri lokacije na severu Kosova zaplenjena veća količina oružja i municije 
Lajčak i komandant KFOR-a: Svaka odluka o mostu na Ibru treba da se donese u dijalogu 
UHAPŠEN SRBIN IZ ZVEČANA Zamenik komandira kosovske policije: “Učestvovao u incidentima u maju prošle godine” 
SUDIJE I TUŽIOCI NA KOSOVU NAPUSTILI PRAVOSUDNE INSTITUCIJE : RAZLOG SU AUTOMOBILSKE TABLICE I NEFORMIRANJE ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA 
ZAIGRUVANJE, TRADICIJA I RADOST